Umalo da zaboravim...Posle samo 7 dana u El Zalbadoru sam prvi put i vozio aFtomatik džip sa kojim stvarno izgledaš kao "King of the road". Nakon par krajnje nezgodnih kočenja u prvih 100 metara sve je prošlo prilično glatko. But...Uvek mora da postoji jedno ali u svakoj priči...Od kad sam ovde i nisam siguran da postoje auto škole - ni jednu nisam video ali sam siguran da postoje ali i pored toga niko ne zna da vozi. Semafori postoje i uredno rade, ulice su krajnje urbanizovane, bulevari široki i zeleni ali i pored toga svi signaliziraju ugrađenom trubom - tzv. sirenom. Jedno "sviranje" znači - de si pošo, ja imam prvenstvo; dva "sviranja" znače: alo brate/sestro esi čorav, dom jedno kratko i dva dugačka znače laganu psovku koju i znam ali nije ni mesto ni vreme da je pominjem. I naravno kao štoto obično biva na samom ulasku u San Salvador kreće najobilnija kiša u mom životu, koju u slobodnom ali netačnom prevodu mogu da nazovem monsun i neočekivano lagana vožnja ulicama istim. Postupak je sledeći , i tog principa se drže svi: Kiša počinje, pale se sva četiri žmigavca i vozi se 10 na sat. Drugačije nije ni moguće a žmigavci su tu da vas neki vozač ne bi pomešao sam slobodnom trakom autoputa. Džip je u jednom trenutku počeo da propušta vodu što je samo doprinelo zanimljivosti vožnje kroz kišom okupani grad. Sve u svemu veoma bezbedna vožnja, jer je svima bilo nemoguće da voze kao što to obično rade i da, naravno da je kiša prestala istog trenutka kada sam stao ispred kuće.
U San Salvadoru postoje pešački prelazi, gomila njih ali su pešači užasnuti kolima i strašno se plaše istih. Razlog za to je jednostavan: Ovde kola u svakom slučaju imaju prvenstvo, bili vi na pešačkom ili van njega.
No comments:
Post a Comment