Da obeležim i ovaj dan kada sam posle 30 dana konačno jeo nešto što hoda (ili je hodalo) na 4 noge. Već 15 dana razmišljam šta se dešava sa ljudima ovde pa im pile "sveta" životinja. Gde god da krenem, u koji god restoran, kafić, kafanu da svratim piletina je "must have" životinja. U svim oblicima, što se podrazumeva: pečena u KFCu, pržena u lokalnim restoranima, kuvana sa povrćem u obližnjim birtijama, bataci, grudi, celi pilići, delovi pileta..šta god da pomislite od pileta - tu je. Nije da nisam probao da pronađem i neku drugu životinju i nije da nisam uspeo u tome - jesam, ali je bila toliko žilava da nisam uspeo ni sam sebi da opravdam smisao njenog ubistva. Jedna od teorija, koja meni zvuči najlogičnije, a imam vremena da se uverim u suprotno je da je u latinskoj americi zabranjeno ubijanje "malih životnjinja" koje očigledno isključuje piliće. S obzirom na to, svo meso na tanjiru je od najstarijih životinja, umrlih prirodnom smrću - ili od takozvane starosti pa je zboga toliko žilavo.
I tako, danas smo ničim izazvani nabasali na lokalnu "tabernu" što je domaći naziv za tavernu, u kome može da se obilato jedu mlade životinje po ne tako popularnim cenama plus pivo. Sve u svemu, rebarca od netakostarogpraseta za svaki rispekt, od piva me već sad, pola sata kasnije boli glava ali važno da je moj, od posne piletine napaćeni organizam konačno navatao malo masnog i u to ime "Živeli prasići!"
No comments:
Post a Comment